Moj blog
utorak, 23. studenoga 2010.
Moja mama
Moja mama se zove Smiljana. Rođena je 23.12. 1967 godine. Ima plavo- zelene oči i smeđu, valovitu kosu. Jako je draga i zanimljiva. Ona radi u dječjem vrtiću. Odgajateljica je po struci. Djeca ju jako vole jer je zabavna. Voli se šaliti, a to djeca obožavaju. Ona veoma voli glumiti s lutkicama i izrađuje lutke za djecu. Ja je jako volim jer je dobra prema meni. Nije stroga i sve se možemo dogovoriti. Ima puno obaveza. Sestru i mene često mora voziti na dodatne aktivnosti. Zato kućanske poslove radi kasno. Kad odrastem voljela bih joj vratiti njeno dobro prema nama.
branje kestena
Ove jeseni moja mama i ja brale smo kestenje. Kad smo stigle u šumu, uzele smo štapove s kojima smo micale otpalo lišće. Tako smo lakše pronalazile kestenje. Vjetar je puhao kao da nam pomaže rušiti kestenje s grana. Bilo je zabavno kad nas je koji pogodio u ruku ili glavu. Ubrzo su naše košarice bile pune, pa su nam trebale i vrećice koje smo donjele za rezervu. Jedna vrećica je bila slaba i tanka. Ubrzo nam je puknula i kesteni su nam se rasuli. Bilo je vrlo smiješno kad smo ih pokupljale u maminu trenirku. Ništa drugo nismo imale. Kad smo završile našu berbu rukavima smo to zavezale. Kad smo se vraćale kući cijelim putem smo se smijale. Bilo nam je vrlo teško, a i kesteni su nam stalno padali iz tog smiješnog zavežljaja. Nakon desetak minuta doputovale smo umorne kući. Odmor uz sok nam je dobro došao. :)
Jedne zime... :)
Prošle godine kad je bila zima, nazvala sam prijateljicu i dogovorile smo se da ću doći kod nje na sanjkanje. Bilo je sve bijelo, prekrasno za vidjeti. Kad sam došla do nje, uzele smo sanjke i krenule.Ubrzo smo stigle na brdo, sjele smo na sanjke i spuštale se dolje. Bilo je zabavno i smješno. Svaki put smo padale i smijale se, umirale smo od smjeha. :) Bile smo na sanjkanju oko dva sata. Kad smo se vratile, presvukle smo se u suhu odjeću. Nakon nekog vremena išle smo prošetati psa. Vratile smo se brzo i zatim igrale igrice na kompu. Nakon nekoliko sati prošetale smo do moje kuće.Tamo smo popile topli čaj i igrale igrice. Bilo je veselo i smiješno. Kad smo ogladnjele, pojele smo tople sendviče. Baš su nam prijali. :)
petak, 19. studenoga 2010.
Moj mačak
Moj mačak se zove Tom. Ima velike uši i brkove. Svaki dan se igramo i zabavljamo. Baš je zabavan i smješan. Jako ga volim, jer je dobar prema meni. On svaki dan čuva Aninu sobu i ja mu se smijem. Nekad spava i u njoj kad Ana zaboravi zatvoriti vrata. Mene nikad neće ogrebsti , jer zna da mu ja uvijek dajem hranu kad je gladan, a često je gladan. Nekoliko puta je spavao u mojoj sobi, ali više voli Aninu. Jednom je neku mačku doveo doma i zajedno su spavali na terasi. Kad sam se probudila išla sam po njega, jer znam da tamo spava. Njega sam uzela u kuću, a nju sam potjerala. I tako je to često. Voli se družiti s drugim mačkama iz susjedstva. Susjed Miro ga isto često nahrani kad mu dođe u goste.
Moje ljetovanje
Ja sam bila na ljetovanju prošle godine u Sabunikama. Došla sam tamo za 2 i pol sata. Kad smo izvadili sve stvari, spremila sam se i išla na plažu s prijateljicama. Bilo je zabavno; plivale smo, igrale picigin... Svaku večer smo išle van. Kad sam se vratila u vikendicu išla sam spavati. Kad sam se probudila ujutro, najprije smo doručkovali. Zatim smo se spremali za kupanje. Obično su me prijateljice čekale na ulici da zajedno idemo na plažu. Nakon kupanja u moru, u hladu smo se igrale kartama. Kad smo se vratile išle smo na sladoled u centar. Bilo je lijepih trenutaka smjeha i šale. Poslijepodne smo opet provodili vrijeme na plaži. Kupali smo se i sunčali.Navečer smo vozili bickle, šetali ili odmarali uz tv program... :)))
petak, 12. studenoga 2010.
Najbolji izlet
Najbolji izlet bio je kada smo išli na Bundek. Krenuli smo iz škole u 8 h. Tamo smo se zabavljali i družili. Bilo je super. Neki su išli do jezera i poljevali se. Bilo je jako smiješno. Paula i ja smo igrale, badminton i još neki. Jeli smo pizzu. Za 2 h smo krenuli prema školi. Išli smo kupiti sladoled i bilo je zabavno. Gledali smo kako djeca skaču na trambolinu. Krenuli smo prema busu, i brzo smo došli natrag u školu. Vozač autobusa je djecu puštao tamo gdje su rekli. Kad smo izašli iz busa malo smo popričali, a zatim otišli kućama. Taj dan je bio vrlo lijep.
petak, 5. studenoga 2010.
Moja frendica
Moja frendica zove se Paula. Ima 13 godina. Živi u Podgrađu. Ima sestru. Njena najdraža boja je roza. Njen najbolji predmet je likovni. Nekad sjedimo zajedno na nastavi. Uvijek mi pomnaže kad mi zatreba pomoć. Rođena je 31.10. 1997. Uvijek se smije i jako je draga. Nekad idem kod nje u Podgrađe na igralište. Družimo se i zabavljamo na igralištu. Nikad se nismo posvađale, koliko se ja sjećam . :) Ona ima puno prijateljica i ide na mažoretkinje. Meni je pokazala neke elemente vježbanja, vrlo mi se sviđa.
Pretplati se na:
Postovi (Atom)