utorak, 23. studenoga 2010.

branje kestena

Ove jeseni moja mama i ja brale smo kestenje. Kad smo stigle u šumu, uzele smo štapove s kojima smo micale otpalo lišće. Tako smo lakše pronalazile kestenje. Vjetar je puhao kao da nam pomaže rušiti kestenje s grana. Bilo je zabavno kad nas je koji pogodio u ruku ili glavu. Ubrzo su naše košarice bile pune, pa su nam trebale i vrećice koje smo donjele za rezervu. Jedna vrećica je bila slaba i tanka. Ubrzo nam je puknula i kesteni su nam se rasuli. Bilo je vrlo smiješno kad smo ih pokupljale u maminu trenirku. Ništa drugo nismo imale. Kad smo završile našu berbu rukavima smo to zavezale. Kad smo se vraćale kući cijelim putem smo se smijale. Bilo nam je vrlo teško, a i kesteni su nam stalno padali iz tog smiješnog zavežljaja. Nakon desetak minuta doputovale smo umorne kući. Odmor uz sok nam je dobro došao. :)

Nema komentara:

Objavi komentar